Godinama smo desetkovani idejom da digitalni marketing mora biti poliran, visokoproduciran i bezgrešan. Svi smo jurili za savršenim Instagram Grid-om, brendiranim bojama koje se slažu u piksel i kopijima koji zvuče kao da ih je napisao najljubazniji i najdosadniji robot na svetu.

Ali, desilo se nešto predvidivo: publika je prezasićena.

Dok algoritmi postaju sve pametniji u serviranju sadržaja, ljudi su postali pametniji u njegovom ignorisanju. Danas, kada veštačka inteligencija može da generiše „savršenu” sliku za nekoliko sekundi, savršenstvo je postalo jeftina roba.

Paradoks estetike

U doba kada svi koriste iste filtere i iste AI alate, ono što je nekada bila konkurentska prednost (vrhunski vizuelni identitet), postalo je „beli šum”. Кorisnici danas podsvesno skroluju pored sadržaja koji izgleda previše kao reklama.

Zašto? Zato što savršenstvo ne gradi konekciju. Ono gradi distancu.

Povratak „sirovom” sadržaju (Raw Content)

Najveći izazov za moderne brendove danas nije kako da izgledaju veće nego što jesu, već kako da izgledaju ljudskije.

Ljudi žele da vide haos u kancelariji, neuspele pokušaje i stvarne ljude koji stoje iza proizvoda. Priznati grešku ili podeliti izazov, kroz koji brend prolazi, gradi mnogo veći nivo lojalnosti nego bilo koja „flashy” kampanja. Zaboravite na suvoparne korporativne podele. Danas je sve Human-to-Human.

U svetu gde algoritmi oblikuju javno mnjenje, a AI kreira stvarnost, biti čovek je najveća marketinška inovacija.