Dugi niz godina slušamo o političkim kampanjama koje se vode na društvenim mrežama i sve značajnijem faktoru koji te mreže imaju u ubeđivanju građana neke zemlje za koju političku opciju da se odluče. Takozvani „meme wars” iz 2015. i 2016, kako su ga tada nazivale mnoge FB stranice koje su se uključivale u kampanju za predsedničke izbore između Donalda Trampa i Hilari Klinton, bio je prvi veći impuls značaja društvenih mreža u kampanjama. 👨🏼‍💼

Ipak, problemi sa algoritmom i širom demografskom zastupljenosti na određenim platformama nisu omogućavali fokus na jednoj mreži, već na više njih, ali to ne bi značilo da ćete zahvatiti veći broj građana. Sve do pojave TikToka i širenja te mreže poslednjih godina.

Počevši kao mreža koja prevashodno privlači mlađu populaciju (do 25 godina), nakon kovid karantina, napravila je ogromnu demografsku ekspanziju i masovno se proširila i na starije ljude, a sada već i na one najstarije. Ponudila je sadržaj za apsolutno sve starosne grupe, do kojih pritom možete doći iako niste ogromna stranica, zbog posebnog algoritma. 📈

Skorašnja predsednička kampanja u Rumuniji je dobar primer kako je jedan kandidat masovno „izguran” preko TikTok naloga i „baza” (pokretača informacija) na mreži X. Nezavisni kandidat Georgesku je došao, po određenim procenama, skoro do 50% podrške u prvom krugu. Nakon kontroverzne odluke Ustavnog suda da se prethodni izbori ponište, a da se taj kandidat i pritvori, obaveštajne službe Rumunije su se bavile i njegovom onlajn kampanjom. Tu se zaključilo da je jedan od glavnih faktora takvog uspeha bila upravo onlajn kampanja, kao i video-snimci političkog marketinga koji su privukli birače njegovom pokretu.

Budućnost sve brže dolazi, a već sada imamo mnoge primere da su online kampanje jedne od ključnih faktora uspeha u modernim društvima i kampanjama širom sveta.