Bilo je neminovno, mada nam je civilizacijski bilo teško da priznamo, da će se zemlje i državnici prepirati na društvenim mrežama, ali ne samo tokom diplomatskih dijaloga ili nadmudrivanja nego i prilikom istinskih oružanih sukoba, dok pravi ljudi stradaju.

Državna propaganda je sredstvo koje je postojalo i pre antičke Grčke i njeno manifestovanje uvek prati savremene tokove. Tako je i počelo na društvenim mrežama, nalozima koji otvoreno propagiraju određenu stranu.

Nažalost, prethodnih godina ratovi su sve češći, ali smo na primeru Izraela i Irana videli da zvanični propagandni ili čak i državni nalozi „peckaju” jedni druge i prozivaju kao da je u pitanju fudbalska utakmica ili u stilu Rajanera kada se „prepire” sa svojim korisnicima.

Najavljuje se gde će raketa udariti, da li je grad uništen, hoće li neka zemlja nestati, i to u vrlo banalnom tonu i sa izrazito pozitivnim i duhovitim reakcijama ljudi koji to gledaju.

Da li smo samo navikli ili ipak na to ljudi gledaju kao na odbrambeni mehanizam zbog neminovnosti rata u ljudskoj civilizaciji jeste pitanje za sve nas. Ili nam pak zbog društvenih mreža otiče deo ljudskosti.